Oj rakijo što me više pečeš , sve mi češće kroz želudac tečeš .
Koja traži više neg ' što vredi , svake noći prazan krevet gledi!
Ide jesen ,ide sveti Franja , došlo vrime kukuruzu branja .
Bećari su ljudi od zanata , alat im je vrjedniji od zlata !
Ide jesen , ide Mala Gospa , ženi'ću se , ima cura dosta !
Mala plačuć govorila meni , sve ti dajem , samo me oženi !
Nema raja od rodnoga kraja , ni milije , što je Slavonije !
Šokice su male pa debele , ko' da su se kulina najele !
Šokac ljubi šokicu u usta , pa joj tepa golubice lijepa !
Kada lovci šumom zapucaju , mnoge zvijeri tada nastradaju .
U curice na kecelji piše , ajde baja slobodna prodaja !
Stiglo ljeto, kažu bit će vrelo , pokrepat će sve što je debelo !
Mladoj snahi svekrva ugađa , da ne bude u avliji svađa .
Pitaju me gdje žive bećari? između Save , Dunava i Drave .
Urodila jabuka i kruška , dođi mala napet sam ko' puška !
Danas više đermovi ne škripe , snaše toče vodu ispod pipe .
Savila se loza oko trijema , lipše cure od šokice nema .
Oj bećarcu jabuko u cvitu , širimo te po cilome svitu !
Pleternico mjesto od davnina , Klikun vina , najboljeg kulina !
Jedem kruva , rakijom zaljevam , onda bolje bećarac zapjevam !
Otkad šorom veterinar šeće , krava glavu od bika okreće.
Poklade su i ludi su dani,
tu se nađe i žena pijani.
Curica je u'vatila zeca,
pustit će ga devetog mjeseca!
Šokadijo, dok ti ime traje,
čuvat ćemo tvoje običaje!
Ajde diko, ajde se oženi,
dodij'o si i selu i meni!
Idu šorom četiri bećara,
a za njima tambura udara!
Evo lole, evo i barabe,
koji trga po selu tarabe!
Četir' sata, a ja kod Marije,
uranio, pa pijem rakije!
Alaj ću se, imena mi moga,
nabećarit za života svoga!
U mene je kecelja na šare,
svaka šara gleda na bećara!
Sve me selo bećarušom zove,
što je lola kod mene do zore.
Bolje da nas prate tamburaši, nego stare babe s Očenaši!
Ljubila sam i puno i dosta, samo jedan na mom srcu osta!
Dođi diko, nemoj bez alata, nova ćemo probijati vrata!
U mog dike jedna noga duža, ona kraća ispala iz gaća!
Ja bi s tobom prispavala čiko, al' tvoj oroz ne bi kukurik'o!
Da sam znao kako babe ljube, ženama bi poizbijo zube!
Tri put sedam dvadeset i jedan, šest put osam četrdeset osam
Sve su žene u principu iste, napiju me pa me iskoriste!
Mladoženju zabolila glava, kad je čuo da se s mladom spava!
Ej sobice šarenoga zida, alaj ćeš se nagledati stida!
Alaj mi je večeras po volji, doš'o dika i stari i novi!
Aj što volim spavat' u kijeru, dol' perina, gore bećarina!
Ženite se barabe i lole, a ja neću, ovako je bolje!
Oj bećari, bekrije i lole, za tu struku ne trebaju škole!
Bećaruša u krevetu leži, mjesto Stipu uvatila gripu!
Da su meni oči lole moga i obrve brata njegovoga!
Mili Bože kakva je to sreća, bećarim se, a nisam noseća!
Misli mama da ja spavam sama, po trojicu pustim u sobicu!
Ja seljanka pa volim seljaka, seljak more duboko da ore!
Srce mi se u ljubavi kupa, po tri dana ne čujem da lupa!
Aoj meni ja se oledeni, kad sam čula da se dika ženi!
Nigdje nema šta ima u Buku, napiju te pa još i istuku!
Da sam znao kako babe ljube, curama bi poizbij'o zube!
Šokac Šokca gurnio u Savu, zbog garave izgubio glavu!
Šokice se pripazite ljudi, ta se žena triput noću budi!
Cili život ja sam na terenu, 'ko li sada čuva moju ženu?
Varam ženu da ću na meljavu, a ja odo' curi pod ponjavu!
Alaj volim kad garava spava, kad raširi ruke na jastuke!
Fala ženo što mi rodi sina, nastavlja se loza bećarina!
Mene dika vozio na rami, da me ženi obeć'o je meni!
Što je meni tvoje oko milo, kad bi na me malo namignilo!
Po mom dadi skakale su žene, e da oće tako i na mene!
Oj mjeseče, bećarsko sunašce,
noću siješ i bećare griješ!
Od rozanca na diki košulja,
majka tkala, a ja šlingovala!
Tkanica mi stoji o pojasu,
varam momke, po tom sam na glasu!
Oplećak mi širokih rukava,
na njem dika moja slatko spava.
Udat ću se, al' na jesen neću,
već na treću, ako Bog da sreću!
Il' na drugu, ma ošla za slugu!
Svekrvice živjela u boli,
ti me nećeš, tvoj me sinak voli.
Jeseni se ne raduje ni'ko,
sam' budala što bi se udala!
Jeseni se ni'ko ne veseli,
samo soldat koji kući želi!
Ide jesen, ide sveta Kata,
udat ću se makar za soldata!
Ajzibane stani na pol vode
da ja vidim kud moj dragi ode!
Cug fićuka, a mašina lupa,
moj se dragi u suzama kupa!
Mili Bože kakva je to nošnja,
mini suknja - guzica ko krošnja!
Al' je lipo u šljiviku diko,
dole trava, gore šljiva plava!
Svekrvicu ujela mi zmija,
plakala bi, ne mogu od smija!
Šorom ide sedam - osam žena,
ja poznajem koja muža nema!
Šta to radiš na tavanu baja,
učim koku da sjedne na jaja!
Moja dika nema prednjih zubi,
kad me ljubi promaja me ubi!
Svu sam svoju poženio braću,
još ostalo da oženim ćaću.
Aoj snašo nešto sam ti naš'o,
naš'o sam ti buvu na trbuvu!
Nigdje nema što ima u Buku,
svaka kuća ima svoga ćuku!
Kupila sam svekrvi bombona,
žuti, plavi pa nek se udavi!
Ej garavi, bil' ti malo moje,
crne kreme za brkove tvoje?!
Sve odavde pa do ravnog Srema,
lipše cure od Šokice nema!
Oj curice, bil' ti malo moga,
domaćega kruva pečenoga?!
Aoj moje šezdeset i dvije,
još se čiča na curice smije!
Aoj moje šezdeset i dvije,
još se baća naljubio nije!
Svekrvice sjeme od salate,
daj mi sina, baš me briga za te!
Pijte braćo, ja ću iz bokala,
za mene je svaka čaša mala!
Sveti Ante doć'u ti na zavit,
pomogni mi svekrvu udavit!
Sveti Ante platit ću ti misu,
da mi daju one koje nisu!
Kad sam noćas došo iz birtije,
nađem ženu - komšija ju brije!
Dođi lolo zašto doš'o ne bi,
da sam bećar ja bi došla tebi!
Dvije lole na srcu mi leže,
jedan plavi, a drugi garavi.
Bila bluza, crvena puceta,
neće mene varati đubreta!
Ej sviraču ne hvali se mnogo,
ja ti dala, a ti nisi mog'o!
Sinoć dvoje na sokaku stoje,
pa se trude da ih troje bude.
Alaj bi je, da nedilja nije,
nedilja je, velim griota je!
Alaj mi je, pa velim da nije,
radim što 'ću, ljubim koga oću!
Alaj ali, alaj lola žali,
alaj žali što smo se rastali.
Misliš diko da me neće niko,
moj golube, trojica me ljube!
I moja se sinoć razapela,
na tarabi truljava ambrela!
Šokica sam od 18 ljeta,
triput više meni ništ ne smeta!
Do po' noći radim oko šlica,
šta ću Bože kad sam krojačica!
Poljubit ću i ja svog bećara,
baš u usta gdje stoji cigara!
Šokac jesam, šokačko mi tilo,
samo nosim gospodsko odilo!
U mog strica osam kobasica,
sedam prži, osmu strina drži!
Bzenica je selo u dva reda,
sa dva kraja prodaju se jaja.
Moja mama imala jednoga,
a ja sedam, vraga će mi jedan!
Ja ću svoga lolu zaularit,
on će radit, ja ću se bećarit!
Mene dragi vozio u šumu,
pa mu kolac probušio gumu!
Blago drugi što komšiju ljubi,
čim ustane vidi svoje janje!
Moja kuma oženila sina,
sad joj snaja po živcima svira!
Prošo Luka ide nam i zima,
daj ga metni di još mjesta ima!
Bećar jesam, bećarski se šišam, još se, bećar, oženio nisam!
Ova j' zemlja puna vridni ljudi,
fali glava - ali ona prava.
Garavuša kad me stegne jako,
ja Orljavu vidim naopako.
Ne mogu vam ništa više reći,
idem sada s’ garavušom leći.
Nije problem ljubit cure dvije,
već je problem da se to sakrije.
Deviza je svakoga bećara:
“Svašta radi - al’ nikad ne kradi!”
Ja sam malu naučio reda,
kad je ljubim da me ne ujeda.
Kad učiniš kriminalno djelo,
istina će izić’ na vidjelo.
Je l’ istina da u ovom šoru
svi bećari ljetuju na moru?
U Frkljevci k’o u Andrijevci,
nema staze pa svi blato gaze.
Kad bećari šorom zapjevaju,
prozori se širom otvaraju.
Želja mi je da svi dobri ljudi
od medija ne postanu ludi!
Želja mi je da godina nova
bude bolja nego što je ova!
Želja nam je da u ove dane,
Hrvatskoj nam nova zora svane!
Želja mi je da se vlada naša,
primjereno vremenu ponaša!
Želja mi je da sva moja braća
budu fina k’o i njihov ćaća!
I još jedno vrijedno je spomena,
rasvjeta nam, vanjska, suvremena.
Popio sam pet litara vina,
pa sad pištim k’o parna mašina.
Traktor ore, tanjurača para,
dok moj dika oko cura šara.
Struju štedi baja u sokaku,
strasno ljubi Anku vragolanku.
Idem šorom i nosim banderu,
misli rulja da je došla struja.
Politika naša prema selu,
iselit’ će Slavoniju cijelu!
Treba orat i posijat nešto,
dok se radi neće biti gladi.
Kad na jesen propeku kazani,
tu prolaze seljački nam dani.
Kad bi im’o dosta dobri’ para
kupio bi još deset hektara!
Trg i muzej kao novo lice, osvijetlat će centar Pleternice.
Dok ratari svoju zemlju oru, bećar voza curu na motoru.
Što neženju u krevetu grije, pitanje je ako bećar nije.
Nekad bake plele su vestice, sad gledaju turske sapunice.
Kad mu alat neće radit žešće, tad pišanje postaje sve češće.
Kako bećar obilazi snaše? Kao mačak oko vruće kaše!
Dobro znadu stare bećarine, ženu nikad ne pitaj godine.
Bećar nije naviko na krizu, kad su snaše njemu tako blizu.
Svi se kunu u svoja poštenja, al' bez mita nema zaposlenja.
Svi kukaju da je došla kriza, osim onog što ima deviza.
Svi Slavonci otišli na more, jer od njive ne mogu da žive.
Oj Hrvati,promijenite stanje, starih više, a mladih sve manje.
Seljak ti je ko i stari baja, stalno traži dobrog poticaja.
U bećarcu ispjeva se svašta, živom stvoru uvijek radi mašta!
Vatreni su došli blizu zlata, to je ponos svakoga Hrvata!
Zlatko Dalić izabrao vrtu, kojoj igra u malome prstu!
Naše srebro, a Lukino zlato, više vrijedi nego cijeli NATO.
Hrvatska je pokazala svijetu,
da smo sila mi u nogometu.
Pleternica grad je od starine
na vratima Požeške kotline.
Joj što volim kada dođe srijeda,
Koka moja na jaja mi sjeda.
Puna sjaja naša Pleternica,
Šlag na tortu: gradonačelnica.
Pleternice najmiliji grade,
Trg bećarca u tebi sad grade.
Djeda Mrazu obrijali bradu,
Pjev'o gange sinoć je po gradu.
Ako želiš dobru kobasicu,
Dođi mala ti u Pleternicu.
Ni'ko nema ovakve knjižnice,
Ponos, dika moje Pleternice.
Moj je Pera k'o crna pantera,
Kud ja okom tu on odma' skokom.
Snaša mala djelit' knjige stala,
Kod bać' Franje brige sve je manje.
Našem Franji svako se veseli,
On biciklom pozivnice dijeli.
Posla nema jerbo je nedjelja,
pa mi snaša na motiku sjela.
Međ' knjigama rumen cvijetak cvate,
lako j' Franji dok mu je Renate.
Brdo Starac i Gospino lice,
Bdiju povrh naše Pleternice.
Moj dragane, dođ' u Pleternicu,
Probaj vina i domaću pizzu
E moj kume ne boj se ti žene,
ak te tuče pobjegni kod mene.
Pleternico dok ti ime traje
čuvat ćemo tvoje običaje
U parkiću našla na mladiću,
majka 'ćerku, selsku amaterku.
Mala moja kako se ne stidiš,
ja je željan, a ti na njoj sidiš.
U curice međ' nogama piše,
prvog maja bit će rasprodaja.
Svi bećari uterali Mari,
a ja Ruži, 'oće da me tuži.
Cura prozor otvorila mali,
pa se svojim sisicama fali.
Lezi mala dolje preko jarka,
da pravimo kraljevića Marka.
Leti ptica preko oranica,
najlipše je misto Pleternica.
Pleternico puno ti j' godina
ostani nam uvijek tako divna.
Pleternico, ljubim tvoje staze,
i curice što po njima gaze.
Pitaju me, odakle si baja
ja sam baja Pleterničkog kraja.
Pitaju me, odakle si sine,
ja sam dijete Požeške kotline.
Jao moje crne obrvice,
podigle bi cara sa stolice.
Kad me lola metio u granje,
vidjela sam bestežinsko stanje.
Ora, ora, neću za paora,
već za baću koji prima plaću.
Posadiću zelen bor do bora,
od mog šora do lolina dvora.
Misliš lolo, da za tobom venem,
kad te vidim, onda te spomenem.
Oj, jedinci, vi ste trula slama,
moje srce negine za vama.
Ajmo druge, nema nam momaka,
moj bi doš'o- nema opanaka.
Pjevaj lolo, tvoga li ti sveca,
nek' se čuje gore do mjeseca.
Moj dragane u dalekom svijetu,
ja ti venem u najljepšem cvijetu.
Moram piti majko moja stara,
svake noći sanjam konobara.
Bećar nisam, a bećar mi kažu;
ja ću biti pa neka ne lažu.
Nije mene ranila granata,
već curina od sobice vrata.
Mala moja pravi prozor veći,
nažulj'o sam leđa ulazeći.
Aoj ruko, dulja od rukava,
bi l' sve znala kog si milovala.
Na mog dadu jurišale žene,
a na mene curice poštene.
Zreo orah sa drveta pade,
mojoj dragoj drugi prsten dade.
Ženit ću se onom koja puši,
nek' mi meso na tavanu suši.
Ženit ću se i ja ove zime
nek' se majka ima svađat s kime.